Bio jednom jedan maslačak.
I bio na nebu beli oblačak.
Oblačak gore, maslačak dole.
Gledeći se, počeše da se vole.
Dođoše vrućine, letnje, žežene,
i maslačak poče da vene.
Oblačak pritrči brzo u pomoć:
Kiša je lila sve do u ponoć
I kad god je bilo potrebe,
oblačak davaše sve od sebe.
Od blagorodne, tople kiše
maslačak rastao sve više, više,
išao sve dalje od ovog sveta
nadrastao je sva drveta
i jednog je dana maslačak
nežno dotakao beli oblačak.
